Математичари

Од великог броја значајних имена света математике који су својим радом дали огроман допринос развоју ове дивне науке, издвојила сам само неке које бих овим путем представила ученицима, а који се помињу у средњешколском градиву.

pitagora1  Питагора је рођен на Самосу око 570. године пре нове ере и живео је до око 495.године пре нове ере. Након селидбе у Кротон у јужној Италији формирао је филозофску школу и братство које је имало строга правила. Творац је чувене теореме да је површина квадрата који је конструисан над хипотенузом правоуглог троугла једнак збиру површина квадрата над његовим катетама. Његови следбеници називали су се Питагорејци. Питагора се бавио и музиком па је досао до закључка да висина тона зависи од дужине жице.

 

arhimed1 Архимед је рођен 287.године пре нове ере у Сиракузи на Сицилији, а школовао се у Александрији. Сматра се једним од највећих математичара свих времена. Његова достигнућа су из области чисте и примењене математике, физике и механике, рани облик интеграције, геометријско решење кубне једначине, квадраура параболе и Архимедов принцип.

 

Aeolipile_illustrationХерон из Александрије је по мишљењу неких исроричара живео око 65-око125 године пре нове ере. Остао је упамћен по направи познатој по називу Херонова фонтана и формули за површину троугла P=√(s(s-a)(s-b)(s-c) ). Херон је конструисао примитивни прототип парне машине и истраживао области оптике, механике, геометрије, мерења површина. Извео је итеративни метод за апроксимацију квадратног корена , који је био познат и Вавилонцима пар хиљада година раније.

 

diofant-aleksandrijski 1

Диофант из Александрије је био један од највећих математичараГрчке цивилизације. Радио је на решавању одређених и неодређених једначина. Најзмначајније његово дело је Aritmetika. По њему су проблеми чија су решења из скупа рационалних бројева названи Diofantovi problem.

 

 fibonaci1Леонардо Фибоначи(1170-1250) рођен је у Пизи у Италији и био је најпродуктивнији математичар Средњег века. Аутор је књиге Liber abbaci-Књига о абаку, у којој се бавио аритметиком и елементарном алгебром. Ова књига је имала пресудну улогу за увођење арапских цифара у Европу.

 

 dekart1Рене Декарт (1596-1650) је био филозоф и мислилац, али и математичар. Аутор је дела La Géométrie у коме је дао спој геометрије и алгебреи тако створио нову грану математике-аналитичку геометрију. Његово име налази се у склпу многих математичких термина као што су: Декартов координатни систем, Декартов производ скупова, Декартове координате.

 

kavaljeri1

Бонавентура Каваљери (1598-1647) је Италијански математичар. Био је Галилејев ученик. Заслужан је за увођење логаритама, а најпознатији је као претеча интегралног рачуна због свог принципа недељивости тј грубе врсте интегралног рачуна којије користио за рачунање површина и запремина. Бавио се и астрономијом, астрологијом и оптиком.

 

paskal1

Блез Паскал (1623-1662) је био француски математичар који је имао значајан утицај у пројективној геометрији и конструисао је прву рачунску машину. Заједно са својим колегом Фармаом је поставио основе вероватноће. Радио је и на троугаоним представама биномне формуле, изумео је хидрауличну пресу и утврдио да ваздушни притисак опада са висином. Јако млад је престао да се бави научним радом и посветио се религији и филозофији.

 

njutn1

Исак Њутн (1643-1727) се сматра највећим научником који е икада живео јер је творац револуционарних открића у математици, физици, механици, оптици и астрономији. Његово дело Philosophiae Naturalis Principia Mathematica је најзначајнији рад у целој историји науке. Оснивач је диференцијалног и интегралног рачуна заједно са Лајбницом, дефинисао је закон кретања и гравитације…

 

muavr1

Абрахам де Муавр (1667-1754) рођен у Француској али је највећи део живота провео у Лондону. Бавио се тригонометријом, аналитичком геометријом, вероватноћом и теоријом ануитета. Релација за тригонометријски облик комплексног броја носи његово име.

 

 

kramer1

Габриел Крамер (1704-1752) је швајцарски математичар. Бавио се геометријом, теоријом вероватноће, алгебарским кривим, анализом и историјом математике. Његово име се данас најчешће помиње у вези са детерминантама и решавањем система линеарних једначина помоћу њих.

 

ojler1

Леонард Ојлер (1707-1783) швајцарски математичар који је написао око 900 научних радова из алгебре, диференцијалних једначина, степених редова, специјалних функција, диференцијалне геометрије, теорије бројева, рационалне механике, варијационог рачуна, оптике, музике, хидродинамике, астрономије. Био је готово слеп.

 

gaus1

Карл Фридрих Гаус (1777-1855) са Архимедом и Њутном се сматра највећим математичарем свих времена. Радио је на проблемима из астрономије, геодезије, небеске механике, електрицитета и скоро свих области математике: теорије бројева, комплексних бројева, теорије површи, конгруенција, апроксимацијахиперболичке геометрије… Он је међу првима разматрао нееуклидске геометрије.

 

Остала математичка имена су: Брамагупта, Махавира, Абу-л Вафа,Алкуин из Јорка, Бхаскара, Јанг Хуи, Јохан Милер, Николо Фонтана Тартаља, Ђироламо Кардано, Јохан Кеплер, Плер Ферма, Евангелиста Торичели, Кристијан Хајгенс, Дејвид Грегори, чланови Бернули породице, Луј Пуенсо, Симеон Пуасон, Јакоб Штајнер, Вилијам Роуан Хамилтон, Томас Киркман, Артур Кејли, Едуар Лика, Џон Идензор Литлвуд, Џорџ Поља, Стефан банах, Пол Дирак, Џон фон Нојман, Ричард Радо, Пал Ердеш, Доналд Кнут…

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.