расејани математичари

Вероватно су потпуна заљубљеност у науку и опчињеност њеним савршенством разлог, можда и комичне, расејаности неких највећих математичара.

АРИСТОТЕЛ( 384-322.п.п.е) је подржавао Емпедоклеово учење да је свет састављен од 4 елемента:ватре, воде, земље и ваздуха, прославио се закључком да је Земља округла. Како је често на питања одговарао да не зна одговор, људи су се питали за шта га онда краљ плаћа. Аристотел би одговарао: ,,Краљ ме плаћа за оно што знам. Када би ме плаћао за оно што не знам, читава његова ризница не би била довољна за то.“Једном приликом Аристотелу су сугерисали како га неки људи оговарају када није ту. Он им је на то одговорио: ,,Ако ме оговарају у мом одсуству то ми не смета. У мом одсуству могу ме слободно и изударати .“

ТАЛЕС ,грчки филозоф (625 – 547. п. н. е), између осталог је предвидео помрачење Сунца које се догодило 584. године пре нове ере, измерио је висину пирамида помоћу дужине њихове сенке, доказао је и неколико геометријских теорема, а једна се и данас назива по њему. Једном приликом је гледајући више у звездано небо него куда је ходао, прича се, упао у јаму. На његове позиве за помоћ одговорила је једна старица која се ту затекла и тада га посаветовала: „Ти не видиш ни куда ходаш, а хоћеш да сазнаш шта се на небу дешава!”

ИСАК ЊУТН (1643-1727) познат је по анегдоти да му је пад јабуке на главу дао идеју за теорију гравитације, али не само по њој. Као одговор на питање како је, иако на почетку лош ђак, успео да се поправи у школи, Њутн је одговорио: „У почетку сам био један од најгорих у разреду. Али када ме је један од ученика издеветао, мислећи да као најбољи ђак на то има право, одлучио сам да му се осветим и – прионуо сам на књигу и убрзо постао први ђак у одељењу”. Jедном је Њутн, познат по својој рaсејаности, посетио свог пријатеља код којег је за вечеру била пилетина. У неком моменту Њутн је отишао до библиотеке. Како га дуго није било пријатељ је одлучио да вечера сам. Појео је пиле а у жељи да се нашали са Њутном оставио је кости у поклопљеној посуди. Када се вратио из библиотеке Њутн је подигао поклопац и видевши кости рекао: ,,Ох, извини, ја сам заборавио да смо већ вечерали!“ Њутн је био велики љубитељ животиња.Имао је две мачке, већу и мању, које су га веоме волеле, вероватно зато што су због његове расејаности могле да му поједу оброк. Иначе, он се сматра творцем малих отвора на вратима за улазак и излазак кућних љубимаца. Наиме, како би својим мачкама омогућио да улазе и излазе када желе, он је на вратима направио два отвора. Један већи – за већу мачки и један мањи- за мању мачку. Услед расејаности није се сетио да би већи отвор био добар за обе.
И ако „првак у расејаности“, Њутн је због свог доприноса науци и постављања закона опште гравитације и основних закона механике, добио јединицу за јачину силе (1 N). Творац је и диференцијалног и интегралног рачуна.

ГАУС је рано показао своју математичку даровитост. Позната је анегдота која каже да је једном приликом Гаусов учитељ задао да се саберу сви бројеви од 1 до 100, вероватно да би “запослио ученике”. На његово велико изненађење, Гаус (који је тада имао 7 година) одмах је донео свој резултат: 5050. Ево како је млади математичар то решио: Посматрајући низ 1,2,3,4,…,97,98,99,100, чије је чланове требало сабрати, уочио је извесну законитост: када спари 1 и 100, 2 и 99, 3 и 98, и тако даље, увек добије збир 101. Таквих парова има тачно 50. Отуда је тражени збир једнак 50*101 = 5050. Овај поступак назван је „ Гаусов поступак“.

ДИОФАНТ који је живео у 3. веку, творац је једначина са више непознатих величина и много решења.
– Каква је корист од ових једначина? – чудили су се његови савременици!
– Огромни, објашњавао је Диофант, али ако се вешто подесе вредности.
Једном приликом је неки познаник дошао код Диофанта да му врати дуг. Али, уместо двадесет сребрњака, колико је био дужан, пружио му је само два.
– А где су осталих осамнаест, Филеасе? – згрануто ће Диофант.
– Па, мудри Диофанте – осмехну се Филеас невино – подеси коефицијенте, како ти то већ умеш, и све ће бити у реду.
– Наравно! – рече Диофант и тресну Филеаса песницом у браду.
– Зашто си ме ударио? промуца Филеас кад је дошао свести.
– Тако ми Зевса, нисам те ударио, само сам покушао да подесим вредности! Надам се да ћеш уз помоћ оваквих коефицијената брже намирити остатак дуга!

ДЕЈВИД ХИЛБЕРТ, чувени математичар с краја 19.и прве половине 20. века, је такође био познат као расејани математичар. Једне вечери имао је госте у кући. Његова супруга је приметила да је у старом,исфлеканом сакоу па му је рекла да оде до спаваће собе и обуче чист сако. Како га није било дуго да се врати отишла је да види шта се дешава. Хилберт је спавао у кревету. Наиме, он је ушао у спаваћу собу, скинуо сако…. обукао пиџаму и легао у кревет.
Испитивао је једном неког студента из геометријске логике. Студент је засукао рукаве и бацио се на писање свих могућих формула и симбола све док није ишарао читаву таблу.
– Колега, да ли бисте све ово могли да ми представите помоћу цртежа? – замоли га Хилберт.
Кандидат, осокољен професоровом љубазношћу, климну главом и почне да црта. Али, и цртеж је испао некако запетљан, а главна конструкција нашла се изван табле. Како је зид био премазан тамном масном бојом, професор му рече да слободно настави. Мало-помало, цртајући из све снаге, студент наиђе на непремостиву препреку – бела врата на којима линије белом кредом нису могле да се виде. Збуњен, он погледа у професора. Овај му приђе, отвори врата и пружајући му индекс рече:
– Изврсно, колега! Сами сте пронашли најбољи пут. Дођите ми поново у следећем испитном року!

ПАСКАЛ је имао оца који је решио да сам подучава свог сина, па му није дао да се бави математиком све до 15. године. Зато је склонио све математичке књиге, а тек када се уверио у синовљев огромни потенцијал, дозволио му је да стиче математичко образовање. Касније је Паскал изумео хидрауличну пресу и машину која је обављала све четири математичке операције, а по њему је названа и јединица за притисак.

ЛАПЛАС је често у својим доказима користио фразу “као што је очигледно“. Једном приликом преводилац његових дела је констатовао како су му, кад год је наишао на Лапласово “као што је очигледно“,  били потребни сати мукотрпног рада како би схватио о чему се ту ради. Лапласов помоћник је разјаснио да ни сам Лаплас често није могао да се сети како је до извесног решења дошао, па је омиљену фразу уметао онда када би дошао до задовољавајућег закључка.